Podrška nedojiljama

Često čujete priče o majkama-žrtvama, majkama-mučenicama, majkama-vrednicama... Često vaše prijateljice kada dobiju decu postanu takve: umorne, zabrinute, blede i čupave. Pretvore se u čistačice koje dezinfikuju kuću kao da gaje najteže bolesnike, a ne decu. Spremanje hrane je čista avantura. Kupuje se povrće organski gajeno, potapa se u sodabikarbonu ,  na pari se sprema: bez soli, glutena i naravno bez ukusa, jer  je nju majka trovala, a ona boga mi neće svoje dete. Onda hrani mladunče koje ima četiri godine ( mladunče zna da uključi tablet, telefon i tv, ali još ne koristi viljušku i kašiku).

Majka mučenica uvek je u neslaganju sa svojom majkom, a u ratu sa svekrvom... Jer majki mučenici niko ne pomaže, ona sama gaji dete. Istina je da majka i svekrva nisu zdravstveni radnici i ne mogu da dostignu taj nivo higijene. Prosto ne zadovoljavaju standarde. 

Onda te iste majke mučenice, žrtve, vrednice kažu: LAKO JE TEBI! IMAŠ POMOĆ! A I DECA SU TI SUPER!

Draga moja mučenice, prihvati pomoć! Pusti dete da bude prljavo! Spremi ono što se tebi jede! Ručajte kao porodica! Kupi ponekad pecivo u pekari i pojedite ga u parku! Ne briši prašinu svaki čas, jer dete ne može da umre ako udahne nekoliko čestica, već postaje otporno! 

Podrška dojenju je važna, ali podrška gajenju deteta je neprocenjiva... Jer nije loše kada celo selo vaspitava dete!