Podrška nedojiljama

Dojilje, čestitam vam praznik! Nedojilje, nama je svaki dan praznik . Naspavale smo se, našetale smo se, popile neku čašu vina, dozvolile tati da nahrani bebu! Milina! Još kad pročitam tekstove kojima se obeležava  Sedmica dojenja, nisam sigurna da li treba da čestitam dojiljama ili da ih tešim.

Ove sedmice me tekstovi na temu dojejna podsećaju na članke iz časopisa, koji je izlazio kad sam ja bila tinejdžerka, MY LOVE STORY- Bilo je teško, ali sam uspela, Ovo je moja priča i traje 22 meseca, Grudi su mi gorele i bolelo je ili Nisam imala podršku okoline... Ispod takvih naslova su iskrene ispovesti o uvučenim bradavicama, ragadama, mastitisu, carskom rezu... 

Dojilje, žao mi je što vaša Nedelja nije zabavnija! Svaka mama zaslužuje zabavu. Niko ne zaslužuje da čita trećerazredne žalopojke!  

Dojilje, želim vam malo uzbudljviji provod, sledeće godine!  

Nije me bilo duže vreme... Sakupljala sam građu za novi tekst  Šalim se, naravno! Uživala sam u toplom vremenu, ja sam jedna od onih koje vole vrućinu i leto. LETO JE LEPO! LETO JE SJAJNO! la,la,la...

Išla sam sa decom na reku i na bazen. Kad kažem sa decom, mislim na tinejdžerku (to moja kći misli o sebi, a ja joj dozvoljavam tu zabludu) i na bebu od 5 meseci. Koja je to avantura! Pakujem dve torbe- jednu za plažu i jednu bebinu... U pakovanju provedem više vremena nego na plaži. I uvek nešto zaboravim! Pre neki dan smo išli porodično i zaboravili smo torbu za plažu... Ali smo poneli bebinu torbu i bebinu, naduvanu gumu za plivanje. I bili smo svi na broju  

Kao i uvek bili smo primećeni, neki nam se dive, neki se krste (ne iz religioznih razloga) i zato ovaj članak posvećujem drugoj grupi, koju ću nazvati- BUDIBOGSNAMA! 

Svima, koji ste se krstili što sam devojčicu od godinu dana kupala u reci i onima koji su pričali kako je bazen fuuuuj i izvor zaraze, mogu da kažem: MOJA KĆI JE OSVOJILA DRUGO MESTO U PREPLIVAVANJU REKE!!!! Bila je najmlađa učesnica i učestvovala je u ženskoj kategoriji. Mamin ponos! Sećam se situacije, od pre mnogo godina- Moja kuma i ja smo povele moju tada jednogodišnju ćerku na bazen i srele jednu veliku majku, veeeeliku, koja nam je rekla da nismo normalne, pitala nas je da li znamo koliko je sunce opasno, voda prljava... Bla, bla, bla... Ja sam tada citirala svoju pokojnu baku i rekla joj: MOGU DA PROĐEM I PORED NEKE ZGRADE, DA SA BALKONA PADNE SAKSIJA I UBIJE ME! 

Svima koji se čude što se beba kupa u reci i u bazenu, šaljem pregršt toplih pozdrava  

Administratori jedne stranice, posvećene mamama i bebama su saopštili da neće objavljivati pitanja u vezi sa kravljim mlekom. Zašto? Zato što su komentari na tu temu izgledali kao sukob navijača... Mame postaju veoma razjarene i strasno napadaju neistomišljenice. Mogu da se zakunem da čujem vrisku, dok čitam rečenice ispod prostog pitanja: MAME, KAD STE UVELE KRAVLJE MLEKO 

Onda priča o vakcinama. Kakav je to horor! O tome niti čitam, niti razgovaram... Kad čujem rečenicu: DOKTORI NE VAKCINIŠU SVOJU DECU, ZAŠTO BISMO MI?! Tad osetim da mi raste nova seda na glavi. 

Srcu, draga tema mi je bespelenaštvo i pelene od bambusa. O tome volim da čitam! Ovom prilikom pozdravljam sledbenice ovog pokreta i zahvaljujem im se što postoje. One su za mene nešto najnovije. Njih doživljavam kao nindzahipike   Toliko su uzbudljive, kad napadnu neku mamu čija beba ima osip i neiskusno traži savet. Ha-jaaa!

Ne treba zaboraviti opasnosti kao što su dubak, kengur, pranje bebinog veša (kako je opasno prati bebin veš sa vešom ostalih ukućana), šetnje po kiši, suncu, vetru...

Već sam priznala da sam nedojilja i nemajka. Ali opet ću! Moja deca su zlatna kakva ih nemajka gaji!  

Pili kravlje mleko, vakcinisala ih, nosili jednokratne pelene (povremeno tetra- pamučne), koristila sam i koristiću dubak i kengur, šetamo kakvo god da je vreme i ono najšokantnije peremo sve stvari zajedno u veš-mašini 

Ovo je nastavak prethodnog članka. Primećujem često se pojavljuje pitanje na forumima: ŠTA UVODITI? KOJIM REDOSLEDOM? Uvidjam da je to veliki problem mamama i sigurna sam da problem leži u čestom menjanju čuvenog KRUGA ISHRANE. Mogu da posvedočim da su se neke stvari promenile u odnosu na pre deset godina. 

Onda tu je problem veselih baka, koje je jedva čekaju da unuci krenu da jedu čvrstu hranu... Jer šta je baka ako ne može da pogleda u tanjir unuku i da kaže ono čuveno: NIŠTA NISI JEO Često od baka čujemo kako pričaju da su one svojim bebama davale sa 2.5 meseca sokiće ili kravlje mleko od rodjenja. 

I onda mama bude sludjena. Savet: OPUŠTENO. Draga mama, ti sa bebom provodiš ceo dan i ti je osećaš i primećuješ kako napreduje i da li je gladna. Ako si primetila da joj mleko nije dovoljno slobodno počni da joj uvodiš kašice. Posavetuj se sa doktorom, ali imaj na umu da ti živiš sa bebom. Takodje razumem i nesigurnost i želju da se odloži uvodjenje nove hrane. Jer dovoljno je da se beba zagrcne prilikom jela ili da preplače celu noć zbog bolova u stomaku i da mama odloži kašicu. ALI! Ali ako si krenula da uvodiš onda to radiš, jer ako uvodiš pa odustaješ ili uvodiš pa odlažeš ti stvaraš malog probirljivca i već sad mu šalješ signal da si nesigurna. Znam to je beba! Mala beba koja te gleda divnim okicama... I kako da ti budeš dosledna kad je to samo beba? Draga mama, ako nisi spremna za novi način hranjenja onda sačekaj. Nisi ti samo hranilica! Ti si mama, ti voliš i vaspitavaš. Bebu vaspitavaš od prvog trena. Gde spava, kad spava, kako se ponaša u gužvi, da li joj smeta buka... Ti stvaraš osobu. 

Prati svoj osećaj, naoružaj se strpljenjem i trudi se da uživaš u ovoj novoj avanturi. Ako misliš da ste spremni za novi korak ovo su neki od saveta:

-Pošto beba ne sedi, možeš je staviti na veliki jastuk u polusedeći položaj

-Ako beba nema kecelju, nadji neku staru benkicu i neka to bude garderoba za hranjenje 

-Ako je beba pojela sve, ponudi je vodom, a ako nije daj joj malo mleka

-Kašice neka jede oko 12 časova, a ostalo neka budu flašice

Prijatno!  

Pita mene jedna mala divna devojčica: -KAD HRANIŠ BEBU, GOVORIŠ LI- LETI, LETI AVIONČIĆ?

Moja beba u tom trenutku ima mesec dana. Nasmejala sam se i objasnila joj kad se to govori. Eeeee došlo je vreme za poletanje  Beba, koja je na dohrani, može da krene sa kašicama kada napuni četiri meseca. Posavetujte se sa doktorom pre nego što počnete...

Napominjem da je ovo iz ličnog iskustva. Mi smo prvo počeli sa instant pirinčanom kašom, mogu i druge žitarice, davali smo je na flašicu, pre podne. Može da bude prvi jutarnji obrok (doručak), ili prepodnevna užina. Pre tog obroka sam bebi davala kapi protiv grčića, jer mogu da je muče gasovi. Ako je beba zdrava i rodjena u terminu ne bi trebalo da ima problema. Dva dana dajete na flašicu, a treći dan spremite kašicu prema uputstvu. 

UVEK KADA UVODITE NOVU NAMIRNICU, UVODITE JE PRE PODNE! Razlog je jednostavan: bebu može da boli stomak zbog novog načina ishrane ili da dobije alergiju, lakše je da to propratite u toku dana ili da se javite lekaru.

Posle žitarica, uvedite šargarepu. Operete, oljuštite, iseckate i obarite, možete je u blenderu izmiksati, a možete i viljuškom gnječiti. Za početak je bolje u blenderu, a za posle gnječenje, da bi beba naučila da žvaće. Da se ne navikne da samo guta. U sve kašice možete dodavati Ad mleko. Posle šargarepe, slede krompir, bundeva, tikva, banana, jabuka, kajsija. 

Ako beba lepo prihvata kašicu, raspored flašica bi trebalo da bude 4 u toku dana + 1 obrok. Pisaću još o ovome.

Prijatno! I bez nervoze!  

Šalje mi drugarica poruku da je njen šestomesečni sin pao! Kaže da je puklo kao da su pala vrata ili prozor. Njen suprug je čuvao bebu. Ne bi ovo bilo čudno. Dešava se. Dete se zaigra, tata se zamisli, ali ovaj tata je otkrio nešto! Saznao je nešto šokantno! Naišao je na moj blog i slučajno je shvatio da to ja pišem. I onda tras... Dugujem mu izvinjenje- IZVINI! Beba je dobro, a to je najvažnije.  Nadam se da je i tata dobro. 

Neki moji prijatelji ne znaju da pišem blog...

Ili znaju, ali nisu čitali. Jer ovo pišem za neke žene, koje žive tamo daleko i ne poznaju me. Ali biću gostoprimljiva prema svima. Ne želim da ikoga diskriminišem. Svakodnevno se susrećemo, slušamo i čitamo o diskriminaciji... Ali i muškarci su diskriminisani. Ovaj dogadjaj me je podstakao da se zapitam gde su tate u ovoj priči. Izostavila sam ih. Nesvesno sam zanemarila tate. Kad je mama nedojilja, onda to daje tati priliku da bude hranitelj bebe  . To mi je sve vreme bilo pred nosom, ali nisam pisala o tome. Drage nedojilje, tu ste u prednosti, jer dajete priliku bebi da ima poseban trenutak i sa drugim roditeljem. Moj suprug voli samo dve stvari da radi oko bebe: kupanje i hranjenje. 

Kad sam pročitala poruku, pomislila sam: MOJ BLOG JE POGUBAN! Ali sad mislim da se mnoge velike stvari dogadjaju uz prasak  

-Kako si? Kako beba?

JA: Super smo.

-Kako se boriš?

JA: Ne borim se, uživam... Šta ima kod tebe?

I onda razgovor ide u nekom normalnom toku, drugarica se pohvali novom haljinom, novim dečkom, starim problemima na poslu. Razgovaram sa odraslim osobama o problemima za odrasle. Izbegavam da pričam o bebi, jer tu sam lekciju naučila pre jednu deceniju. Tada sam imala samo jednu drugaricu sa detetom. Sad je lakše, jer sad imam ekipu   Sa njima pričam o pelenama, ojedima, zatvoru, spavanju, štucanju... I to je za mene novo iskustvo. Imam prijateljice sa kojima imam zajednička interesovanja! WOW! 

Teme se same nameću. Pre neki dan je bila MOJA DRUGARICA DOJILJICA kod mene i pokazivala sam joj vežbe za bebe. Spustim svoje nedojeno čedo na pod i odradim set vežbi sa njim. I onda ona kaže što ne bi pisala o nedojenju kao o stilu života. O tome kako vežbaš bebu i kako vežbaš sa bebom. 

Jer pored ovog bloga, ja sam pokrenula i treninge mama i beba zajedno, u svom gradu. I tu pričam koliko je važno provesti kvalitetno vreme sa bebom. Kako je dobro nositi bebu, jer neće još dugo biti beba. Ali najvažnije, vi ste od prvog dana model ponašanja svom detetu. Vi ste uzor! Mislim da je MAMA GLAGOL OD GLAGOLA RADITI samo ako odabere taj put... Ova mama je IMENICA OD IMENICE AVANTURA! 

Da i ON  se dotakao teme dojenja. Ako, neko ne zna ko je ON, neka ukuca u pretraživač IDEŠ POD MAČ BATO!  Šta mislim o njemu? Recimo čim pomislim na njega zasmejem se   Uveseljava me!

Priča kako bi žene trebalo da se poradjaju kući, jer trudnoća nije bolest. Njegova baba se poradjala, pa bi sad i mi trebalo da to primenimo. Tačno je da trudnoća nije bolest, ALI pošto je porodjaj često BOLan i može da bude komplikovan, pitala bih ga kako da to nazovemo- ODSUSTVO ZDRAVLJA?! Krvariš, cepaš se, grčiš se, sve te boli, ali nisi bolesna! Super ti je, jer tako misli jedan muškarac, čija se baba poradjala kući. Mnoge babe, koje su se poradjale kojekude , radjale su mrtvorodjenu decu (verujem da ON misli da je to Božija volja ili da je tu ženu zaposeo nečastivi). Kako god, mnoge su žene umirale na porodjaju. E, sad će njegovi istomišljenici da skoče i da viknu: I SAD UMIRU U BOLNICAMA! Da, umiru, ali stopa smrtnosti je manja! Valjda je i to nešto! Znam, to je teleći fakultet i škole su debilane (njegove reči), najbolje je da se vratimo prirodi... A u prirodi stvari je da muž bude vitez i da žena gaji dete i po mogućstvu da ga doji do sedme godine, dok djed gusla junačke pesme. ON samo priča ono što narod ima u podsvesti.

Narod je otišao iz sela, ali selo iz naroda nije! Zato mu je lako zavesti masu! 

Sada će me spaliti  demonski plamen! Ovo je čista jeres! Aaaaaaa...

Danas sam prisustvovala kraljevskom popovanju. Zašto kraljevskom? Zato što nikad nisam čula takvo davljenje i žvalavljenje. Poželela sam da tog lika okitim lentom na kojoj bi pisalo: MISTER DROBLJENJA 2017.

Par ima bebu i dolaze u teretanu na otvorenom, da vežbaju, deluju izdaleka slatko i simpatično. Bili bi super kad bi bili slika bez tona! To je izgledalo ovako:

ON (poji bebu): Šta je ovo?! Pa ovo je strašno! Dodji probaj šta si napravila! (ona silazi sa stepera, proba i ništa ne govori) Trebalo je da staviš dve kapi limuna, je l to teško?

Nešto kasnije...

ON: Ne mogu da verujem da nisi ponela pelenu.

ONA: Zaboravila sam, juče sam nosila, pa nije trebalo.

ON: I šta sad da radimo?! Uvek moraš da poneseš četiri, pet...

Teretana je na otvorenom i duva vetar, malo je rizično presvlačiti bebu u takvim okolnostima... Ali zašto ne iskoristiti priliku i pokazati sjaj svog blistavog uma i popovati?

ONA: (pokušava da nahrani bebu)

ON: Neće da jede, jer joj se spava...A ti nisi ponela pelenu da je presvučeš!

Nakon 5 minuta 

ONA: (gura kolica i pevuši)

ON: Pazi da joj ne bije sunce u oči! 

ONA: (ona nastavlja da gura kolica)

ON: (skače, uzima kolica, brže ih gura i glasnije peva)

To sam posmatrala, pritisak mi je skakao, da sam dojilja izgubila bih mleko  (ovako mrka kapa)

Ja sam glasna žena, umem da psujem i slatko da se posvadjam. Navijala sam u sebi da čujem malo agresije od nje. Njihov život- njihova stvar! Iskreno, strahujem da li ću sutra trenirati bicepse ili živce slušajući njega. ŽIVELA DOBRA, KVALITETNA SVADJA! DOLE PASIVNA AGRESIJA!

Slobodno i smelo ću sebe prozvati guruom bebećeg spavanja ili vršnjačkim edukatorom bebinog sna   Mogu organizovati radionice i predavanja na ovu temu. Moja tromesečna beba spava noću 12 sati bez budjenja... Od 20.30 do 8.30! Sad će skeptici reći- JEDNA LASTA NE ČINI PROLEĆE... Ili jedno bebino spavanje te ne čini ekspertom... Ali tu sam vas čekala... Nije jedna nego dve 

Obe moje bebe su spavale celu noć. Kako? Uspostavili smo takav ritam... Ja kad hoću da one spavaju,  kažem im: TI SPAAAAVAŠ! TI SPAAAAVAŠ!   I one naravno počnu da vriiiiiišteee! VRIIIIIŠTEEEE! Šta će da im fali ako su malo neispavane? Na početku je teško, ali treba biti UPORAN i imati podršku okoline  Dobra podrška okoline je najvažnija! Okolina bi trebalo  da budu na nekom drugom mestu (po mogućstvu u drugom gradu). Čini vam se da ste negde čuli ove zlatne reči: UPORNOST, PODRŠKA OKOLINE, USPOSTAVITI RITAM... Ma samo vam se čini!

Na kraju se trud isplati! Beba se izvrišti i izbaci svu negativnu energiju iz sebe (oslobodi se stresa, koji se nakupi u toku dana, jer danas je teško biti beba) i ZASPI. To što vi imate tikove nije strašno! Brzo se zaboravi početna muka i patnja. 

Ako nekog stvarno inetresuje kako moja deca spavaju celu noć, neka se javi organizovaću tribinu! 

Možda neverovatno zvuči, ali ja imam drugaricu koja je dojilja!  Imam više, ali jednoj od njih posvećujem ovaj članak.  Ona je moj verni čitalac i ja sam joj zahvalna na tome ! Razmišljala sam kako da naslovim ovaj članak. Neke od ideja su- DOJILJE SU SUPER, DOJENJE CARUJE-FLAŠICA KLADE VALJA, ILI KO DOJI ZLO NE MISLI-A KO HRANI NA FLAŠICU UOPŠTE NE MISLI   Odlučila sam da za promenu budem nežna 

Sad se neko pita o čemu ja pričam sa nekim ko doji, kad sam ja protiv dojenja. E, ova moja drugarica može da opovrgne tu MISAO, jer ja nisam protiv dojenja. Ja sam PROTIV VRŠENJA PRITISKA  da se doji po svaku cenu i PROTIV SAM- OSUDJIVANJA ODLUKE žene, da ne doji. Pre neki dan sam pročitala komentar, ispod svog članka OVO MOŽE DA NAPIŠE SAMO NEKO KO NEMA POJMA O DOJENJU. I odmah sam setila jedne osobe koja zna o dojenju mnogo i sa kojom često razgovaram baš o toj temi. Ona me je tešila kad je doktorka rekla da moram preći na veštačku hranu, rekla je da ko zna kakve mi otrove unosimo u telo kroz hranu i vazduh.  Razgovori sa njom su me inspirisali. Sećam se da smo u trudnoći više delile strah od dojenja, nego od porodjaja. Pitam se ko nas je toliko istraumirao dojenjem? Tačnije, ko je stvorio takvu famu oko hranjenja bebe? Kada prodje neko vreme, sve na kraju shvatimo da je najvažnije da beba bude sita, zadovoljna i smirena. Ova moja drugarica i ja smo pročitale tekst o izmlazanju, kako su žene jedine medju sisarima koje ovo rade, kako je to bespotrebno, jer je priroda sve uredila... I složile smo se da je tekst čitak, ali samo čitak i to znamo mi koje smo lečile od mastitisa. Mi ne znamo kako funkcioniše prirodna selekcija i koliko ženki ne preživi dojenje ili koliko mladunčadi ugine od gladi. Pozivati se na stanje u prirodi lepo zvuči, ali mi ne živimo u prirodi. Baš danas smo razgovarale o organskoj hrani i ona je rekla da je dobro navići se na otrove. Slažem se i zato ovo posvećujem tebi:

Ti si car! Možda si sad malo neispavana, ali CAR si! Ti i ja smo kao BELA VRANA I CRNA OVCA... Biti dojilja u tvojim godinama i nedojilja u mojim, ukazuje na neverovatnu drskost... 

Ovo pitanje se postavlja svim mamama. Bilo da su iz suparničkog tabora  (dojilje) ili da su iz POKRETA NESVRSTANE (doje+dohranjuju) ili su prosto- nedojilje. Razmislimo- zašto bi ovo nekoga interesovalo?

Ja ne znam... 

Do sad ste mogle da odgovorite: DOJIM ili NE DOJIM... (Izvinjavam se grupi DOJENJE+DOHRANA njihovi odgovori su kreativniji). Ali od sad, možete upotrebiti i neki od ovih odgovora:

1. Ne. Mi imamo dojilju! (Ovde upotrebiti snobovski ton u glasu i sa visine pogledate onoga ko vas to pita, ipak ste uvredjeni  )

2. Ne. Ja sam bebisiterka ovoj bebi. (Ovo upotrebite kod nepoznatih ljudi! Pre nekoliko dana me je taksistkinja pitala da li dojim, ja sam začudjeno rekla da sam bebisiterka.  )

3. Ne. Ne podnosim da mi neko dira grudi. 

4. Ne. Moj suprug ne podnosi da mi neko dira grudi.

5. Ne. Mi smo dete usvojili.

6. Ne. Imam AIDS. (Kad postavljaju lična pitanja, neka  im bude neprijatno... Mog supruga i mene su često pitali kad ćemo drugo, a ja sam ozbiljnim tonom govorila da se lečimo od sekundarnog steriliteta i onda tom nekom bude neprijatno što je uopšte i pitao.)

7. Ne. A kako se to radi? (Ovo je idealno kad vas neki muškarac pita  I ovo sam probala, pre neki dan, kad je me drug pitao da li dojim.) 

Ovo pišem za sve mame, koje su nekad čule komentar, da bi im bilo jeftinije da doje?! Pored česte konstatacije, da je lakše i zdravije dojiti, neke nedojilje su čule i to da je dojenje jeftinije.

Sretnem juče drugaricu i u neobaveznom ćaskanju, dotaknemo se teme dojenja Priča da joj nije jasno zašto je toliko insistirala na dojenju, kad je bebu morala i da dohranjuje. Kupila je vagu da bi merila bebu pre i posle podoja. I priča šta je sve imala od opreme i čime je pospešivala laktaciju, ali opet je morala da dohranjuje bebu čitavih 6 meseci. Slušam je i divim se njenoj upornosti i jakoj želji. 

E, sad bih volela da mi neko kaže da je dojenje jeftinije! Da bi bila, uspešna, dojilja bi trebalo da nabavi pumpicu (muzilicu), brushalter za dojilje, tupfere za grudi, pumpicu za izvlačenje bradavica (da i to postoji), vagu za merenje podoja, silikonske bradavice, kremu za ragade, čaj za pospešivanje laktacije, jastuk za dojenje... Ne treba zaboraviti i plaćanje žene, koja će porodilju spasiti mastitisa. Sa druge strane adaptirana mleka su veoma skupa. Treba nabaviti: flašicu, cuclu, četku za pranje i termos! Neiskusne kupe još onaj sterilizator  i poseban deterdzent za flašice (prodavac, koji je malo uporniji, prvorotki može prodati i parcelu na Mesecu).

Zamislite, koliko je to novca! A mama ne može SAMO da doji bebu. Želi, jaaaako želi, ali ne može! I one nailaze na neku vrstu nerazumevanja, a ustvari to je za divljenje! Primer moje drugarice nije usamljen, žene često doje i dohranjuju bebu. Zaista verujem da je dojenje u kombinaciji sa dohranom najteže, a bogami i najskuplje. 

Pitam se, ako sam ja koja ne dojim- nedojilja, mama koja doji- dojilja,  u koju grupu spadaju mame koje doje i dohranjuju... U raspikuće?  

Čitam članak Lenore Škenazi, žene koja je proglašena najgorom mamom na svetu i shvatim da sam teži slučaj od nje  Za one koji ne znaju, ona  je poslala svog sina, devetogodišnjaka da putuje sam podzemnom železnicom i tako zaradila titulu NAJGORE MAME NA SVETU. Gledala sam neke njene emisije, gde pokušava da roditelje oslobodi straha, tačnije paranoje. Roditelji se plaše svega i svakoga i strah prenose na dete. Dete postaje zarobljeno u kući. 

Često se setim kako je neka moja poznanica gajila svoju ćerku, da ju je za stepen više štitila držala bi je u akvarijumu. Ja sam naspram nje uvek izgledala kao neki zločinac. Više puta sam u njenom društvu osetila nelagodu. Prvi put kada su nam deca imala 18 meseci na igralištu, ona koja štiti dete od svakog vida kretanja i ja koja svoje zlostavljam klackalicom i ljuljaškom . Onda vožnja bicikla u parku (negde oko šeste godine), ona je opremila malecku, kao da je šalje u boj (kaciga, štitnici i pomoćni točkovi), a ja svoje šaljem goloruko. Vrlo brzo sam odustala od vidjanja sa njom, jer ne želim da je menjam, a ne želim ni da ona mene menja. Inače ja nemam mnogo drugarica koje imaju decu, razlog je moja opuštenost i ljubav prema slobodi, koju sam prenela na svoju ćerku. I nju i mene bi sputavale neke druge mame i ćerke. Mojoj ćerki nije važno kako izgleda, već kako se zabavlja. Nije joj važno ni kako neko drugi izgleda, već kakvu akciju nudi. Pored toga što sam je izložila opasnostima svakodnevnog padanja: sa bicikla, rolera, skejta, drveta i raznih penjalica, opteretila sam je i raznim obavezama: odlazak u prodavnicu, izbacivanje smeća, usisavanje, pranje sudova, povremeni odlazak u banku da plati račune, prostiranje veša, pravljenje sendviča... Jedna od mojih, malobrojnih, drugarica sa decom se čudila kako je moje dete vredno, a njeno sve radi bezvoljno. I ja joj na to kažem da ni moja ćerka ne uživa u kućnim poslovima i da je bolje da ona ne uživa, nego da ja ne uživam u istim Istina je da treba objasniti detetu, da bi se svi u kući zabavljali i odmarali, svi moraju i da rade. To je moj suprug objasnio našoj ćerki, kada je imala četiri, pet godina. Hvala mu na tome!

Jadno moje nedojeno čedo! Nisam je dojila, nisam je štitila, čak sam je i podsticala na rizik... Cccc...