Podrška nedojenju
Ovo pišem, jer verujem da je potrebna podrška mamama koje ne doje. Malo je tekstova koje mogu pružiti razumevanje, a nekad i utehu mamama nedojiljama...
JA NE DOJIM!!! To je moja odluka, moje telo i moje dete... I ti ne znaš šta je dovelo do toga... Zabadanje nosa u tudji život je omiljeni hobi ovih dana 
. Tako lako se postavljaju pitanja: "Dojiš li? Zašto ne? Pa bilo bi ti lakše...", onda čujem pitanja usmerena prema novopečenim parovima: "Ima li šta novo? Radite li na tome? U kome je problem? 
"
Ovo pišem jer sam se načitala o dojenju za čitav život. Dojenje je divno i sjajno je što postoji tako jaka podrška istom... Ali šta je sa mamama koje ne doje, da ne kažem ono čuveno: NISU USPELE?!
Pročitala sam jednu priču o ženi koja je pokušala da doji, mučila se, uvučene bradavice, nedovoljno mleka i shvatila da ona nije samo dojilja (muzara), već MAMA... Tekst je prelep... Ali ispod komentar jedne MAAAAAJKE (dojilje naravno): TO ŠTO PIŠEŠ JE OPASNO!?!?
Ovom prilikom pitam šta je opasno, to što postoje čitave grupe, sajtovi, blogovi članci o dojenju? A osuda za nas koje bebu hranimo na flašicu? Verovali ili ne i mi volimo svoje bebe? I mi želimo da se okupimo i pitamo neke stvari. Malo je razumevanja i tehničkih saveta o hranjenju na flašicu... Ovo je prvi u nizu tekstova, pisaću o hranjenju na flašicu.
Pišite, postavljajte pitanja, rado ću odgovoriti...
