Podrška nedojiljama

Pročitala sam da mnoge mame koje ne doje imaju grižu savesti. I ja sam je imala... Oba puta! Sad se pitam okud to! Kako to da je  postalo tako strašno ne dojiti svoje dete? Podrška dojenju nije podrška mami, nego izgleda kao da se vrši inicijacija mame za ulazak u nekakvu sektu. Mislim na podrške kao što su razne grupe, forumi, blogovi i telefonske linije.

Podržavam dojenje. Sama sam pokusavala. Ali nije mi jasno otkud toliki pritisak. Kazu to je prirodno, pa prirodno je i da ljudi obradjuju zemlju, pa to ne radimo, pa prirodno je da se deca penju po drveću, ali ni toga nema... Mi danas ne živimo prirodno. Okruženi smo GMO hranom, kablovima, ekranima, automobilima i onda je najčudnije čudo- ŽENA KOJA NE DOJI! Ali ko garantuje da je dojenje najzdravije, mnoge žene ne paze šta jedu, neke i puše, a neke konzumiraju alkohol... Onda su one divne majke, a mi koje dajemo flašicu bebama smo loše.

 Nije sve ni crno ni belo. Prestanite da svetujete, ako niste lekari, prestanite da pružate podršku tako da se osećamo kao jadnice. Podrška je razumevanje, a ne pritiskanje: NE ODUSTAJ! DRŽI BEBU NA GRUDIMA 24 SATA! A da ne spominjem pisanje članaka kako mame koje usvoje bebu mogu da doje, samo ako su uporne... Čak sam naišla i na članak da je OTAC iz Indije dojio bebu, kad mu je žena umrla. Eeeee, zamisli?! Ja ga rodila, edukovala se i ja ne mogu, a oni svi mogu. Žena je neuračunljiva u prvih 40 dana od porodjaja, pa da li treba da je uništi griža savesti ili da upadne u postporodjajnu depresiju... Šta je cilj? Gde je mera u podršci dojenju?

Drage nedojilje, vi volite vašu bebu, budite nežne i uživajte u bebi... I dalje ste mame iako ne dojite!