Podrška nedojiljama

NEDOJILJA SAM I NEMAJKA ISTOVREMENO

— Autor nedojilja @ 11:50

Čitam članak Lenore Škenazi, žene koja je proglašena najgorom mamom na svetu i shvatim da sam teži slučaj od nje Smile Za one koji ne znaju, ona  je poslala svog sina, devetogodišnjaka da putuje sam podzemnom železnicom i tako zaradila titulu NAJGORE MAME NA SVETU. Gledala sam neke njene emisije, gde pokušava da roditelje oslobodi straha, tačnije paranoje. Roditelji se plaše svega i svakoga i strah prenose na dete. Dete postaje zarobljeno u kući. 

Često se setim kako je neka moja poznanica gajila svoju ćerku, da ju je za stepen više štitila držala bi je u akvarijumu. Ja sam naspram nje uvek izgledala kao neki zločinac. Više puta sam u njenom društvu osetila nelagodu. Prvi put kada su nam deca imala 18 meseci na igralištu, ona koja štiti dete od svakog vida kretanja i ja koja svoje zlostavljam klackalicom i ljuljaškom Cool. Onda vožnja bicikla u parku (negde oko šeste godine), ona je opremila malecku, kao da je šalje u boj (kaciga, štitnici i pomoćni točkovi), a ja svoje šaljem goloruko. Vrlo brzo sam odustala od vidjanja sa njom, jer ne želim da je menjam, a ne želim ni da ona mene menja. Inače ja nemam mnogo drugarica koje imaju decu, razlog je moja opuštenost i ljubav prema slobodi, koju sam prenela na svoju ćerku. I nju i mene bi sputavale neke druge mame i ćerke. Mojoj ćerki nije važno kako izgleda, već kako se zabavlja. Nije joj važno ni kako neko drugi izgleda, već kakvu akciju nudi. Pored toga što sam je izložila opasnostima svakodnevnog padanja: sa bicikla, rolera, skejta, drveta i raznih penjalica, opteretila sam je i raznim obavezama: odlazak u prodavnicu, izbacivanje smeća, usisavanje, pranje sudova, povremeni odlazak u banku da plati račune, prostiranje veša, pravljenje sendviča... Jedna od mojih, malobrojnih, drugarica sa decom se čudila kako je moje dete vredno, a njeno sve radi bezvoljno. I ja joj na to kažem da ni moja ćerka ne uživa u kućnim poslovima i da je bolje da ona ne uživa, nego da ja ne uživam u istimSmile Istina je da treba objasniti detetu, da bi se svi u kući zabavljali i odmarali, svi moraju i da rade. To je moj suprug objasnio našoj ćerki, kada je imala četiri, pet godina. Hvala mu na tome!

Jadno moje nedojeno čedo! Nisam je dojila, nisam je štitila, čak sam je i podsticala na rizik... Cccc... 

   

 

 


Powered by blog.rs